Свето Јеванђеље је Реч нашег Господа Исуса Христа. То је истинита и вечна Реч за наше спасење. Морамо је проучавати чистим срцем и примењивати је у страху Божјем, вери и љубави. (Јован 5:39; Псал. 1:2)
Савремени књижевници и фарисеји
Наш Господ нас је упозорио: „Чувајте се фарисејског квасца, који је лицемерје“ (Лука 12:1), а на другом месту изговара претеће „тешко вама“, осуђујући књижевнике и фарисеје као лицемере (Матеј 23:13–16).
Причао је народу и Својим ученицима да су „зналци Светог писма и фарисеји су засели на Мојисејеву столицу“ — то јест, учитељи закона (Матеј 23:1–2). Данас ову пастирску службу и поуку стада наше Цркве обављају архијереји, свештеници, монаси, теолози и људи Божји.
И наставио је реч Своју: „Све, дакле, што вам кажу чините и држите, али по делима њиховим не чините; јер говоре, а не чине.“ (Матеј 23:3) Ова дела лицемерја и оскрнављења у Храму подстакла су нашег Господа да тамо преврне столове, рекавши: „Mој дом је дом молитве, а ви сте га претворили у разбојничко спрудје.“ (Лука 19:46)
У наша последња времена, ствари се погоршавају, јер савремени фарисеји не само да не примењују Реч Господа нашег, него су дошли до тога да искривљују и изопачују Истину, остављајући стадо без поуке и незаштићену пред лукавствима ђавола.
„Отада поче Исус казивати својим ученицима да Он треба да иде у Јерусалим и много да пострада од старешина, првосвештеника и књижевника, да буде убијен, а трећи дан да васкрсне.“ (Матеј 16:21)
Лицемерје води до искушења
Дела и поступци пастира наше Цркве, који нису у складу са Јеванђељем, доводе до великих искушења међу њиховом паством. Зато нас Господ наш упозорава: „А ко саблазни једног од ових малих који верују у мене, боље би му било да се о врат његов обеси магарећи жрвањ и да потоне у дубину морску.“ (Матеј 18:6)
Таква дела произилазе од фалсификовања и изопачавања истине, из очигледних антихришћанских поступака, одобравања и неприхватљивог попуштања свему томе. Нека од тих савремених антихришћанских питања су: Сабор у Колимбарији, украјинско питање, принудне вакцинације и маске, усвајање сексуалног васпитања у школама, уклањање Распетог Исуса Христа из Светог Олтара, истополни бракови и њихово усвајање деце, јачање екуменизма, прогон православних архијереја и свештенства и дигитално ропство.
Понашање вучјих пастира и њихових саучесника у свему овоме не изненађује нас хришћане, јер нас само Јеванђеље обавештава да су се ушуњали неки људи, који су давно одређени за суд, безбожници који милост нашега Бога изврћу у разузданост и поричу јединог Господара, нашег Господа Исуса Христа. (Јуда 1:4)
Страшно «тешко вама» књижевницима и фарисејима
Духовни и морални пад оних који лицемерно предају Реч Божју открива се кроз страшно „тешко вама“ које је наш Господ изрекао књижевницима и фарисејима јучерашњег дана, али и данашњим (Матеј 23:13-16):
„Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што једете удовичке куће и тобоже се молите дуго. Зато ћете строже бити осуђени.“
„Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима, јер ви не улазите, нити пуштате унутра оне који хоће да уђу.
„Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и копно да створите једног прозелита, и кад постане, чините га сином пакленим, двапут горим од себе.“
Млаки хришћани су пример који не треба следити
У Откривењу Јовановом, Господ строго укорава епископа Лаодикејске цркве: „Знам твоја дела, да ниси ни хладан ни врућ. Камо среће да си хладан или врућ. Овако, зато што си млак и ниси ни врућ ни хладан, избљуваћу те из Својих уста.“ (Откр. 3:14–16)
Млакоћа вере представља озбиљан духовни пад за хришћанина, јер не само да једног води на странпутицу већ и вуче друге душе у пропаст. У Цркви Христовој нема места за дипломатију. Христос је Истина! Није дозвољено никакво одступање од речи нашег Господа под изговором такозване дипломатије или стратегија којима неки прибегавају.
Наш Господ нас подсећа на потребу да заузмемо јасан став: „Не можете служити Богу и мамону“ (Матеј 6:24), и наша реч мора бити подједнако јасна: „Него нека реч ваша буде да – да, не – не; а што је више од овога, од зла је.“ (Матеј 5:37).
Чувајте се вучјих пастира
Апостол Павле нас упозорава: „Али ако вам чак и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље различито од онога које смо вам ми проповедали, нека буде проклет.“ (Гал. 1:8).
Свети Гаврило, Јуродиви Христа, рекао је својој духовној деци да ће доћи времена када ће хришћанину бити тешко да се спаси — шта ће онда бити са неверником? Затим је говорио о последњим временима, о тешкоћама са којима се ми хришћани морамо суочити и о духовним очевима који, уместо да спасавају душе, уништавају их. Када су га питали по којим критеријумима треба бирати духовног оца, одговорио је: „По његовим делима.“ [1]
Данас се испуњавају речи нашег Господа: „да заведу и изабране – ако је могуће.“ (Марко 13:22). Видимо како, један по један, оци који су донедавно сматрани истакнутим, постепено духовно падају. Нарочито у ова последња времена, слепа послушност може се показати духовно кобном за безбрижне и неспремне хришћане.
Стална духовна будност је неопходна до самог краја, како бисмо уз помоћ Светог Духа могли разликовати вучје пастире [2] од добрих пастира и сачувати истинску веру и спасење наших душа, јер „ко истраје до краја, тај ће бити спасен“ (Матеј 24:13).
Истинско покајање Закхејево
„Закхеј пак стаде и рече Господу: „Види, Господе, даћу половину свога имања сиромасима, и ако сам од кога што изнудио, вратићу четвороструко.“ (Лука 19:8). Исто тако, када грешимо пред Богом и људима, морамо се покајати делима, а не само речима.
И иако је данас већ све јасно: од неправедног и неправичног прогона свештенства и лаика, од демонског уклањања Распетог Исуса Христа са Светог Олтара, од истрајавања у неправославним екуменским сарадње, од штетних последица експерименталне вакцинације, од прихватања дигиталног ропства и тако даље – све то сведочи о томе да остајемо непокајани, без страха Божјег, лишени и најмање воље да исправимо зло веровање и јерес које методично и подмукло продиру у нашу Цркву.
Исповедати Распетог Исуса Христа
„Сваки, дакле, који Мене призна пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим који је на небесима.“ (Матеј 10:32)
„ми проповедамо Христа распетога – Јудејцима саблазан, многобошцима лудост“ (1. Кор. 1:23)
Свети Кирило (†387) нас упозорава у својим катихетским речима: „Дакле, прими Крст као свој први и непоколебљиви темељ и на њему гради све остало учење вере. Не одричи се Распетог. Ако се Њега одрекнеш, многи ће те због тога разобличити. Први који ће те разобличити Јуда издајник. Јер онај који је Њега издао, знао је да су Њега првосвештеници и старешине осудили на смрт.“ [3]
„А кад свану, договорише се сви првосвештеници и народне старешине против Исуса да га убију.“ (Матеј 27:1)
Епилог од Светог Јерарха
На крају, обратимо се речима увек памтљивог блаженопочитог епископа Августина Кантиотиса (†2010): „Тако је тада говорио Христос, љубљени моји, књижевницима и фарисејима. Али зар су од тада фарисеји нестали? Они постоје и данас и постојаће до скончања века. Зато и на крају Новог Завета, у Откривењу Јовановом, поново звуче друга „тешко" (Откр. 8:13; Откр. 18:10), упућена фарисејима последњих времена. И ако неко упита: „Зар је Бог зао и прети?", одговор ће бити овакав: Бог воли и жели спасење свих; зато и упозорава посредством тих „тешко", да би спречио зло, привео покајању и спасењу". [4]
Уз наше смирене молитве о стаду и пастирима наше Цркве.
Амин!
N.M.
Source: https://tasthyras.wordpress.com/
Translation from the original article in Greek
References
[2] St. John Chrysostom, Discourse on false prophets and false teachers (A’), PG 59.553-5, https://www.impantokratoros.gr/BAA6F00E.el.aspx
[3] St. Cyril Catechism XIII, The Cross, the Pride of the Church, Excerpt LH’
[4] https://www.augoustinos-kantiotis.gr/?p=52680 (St. Panteleimon of Florina, 2/5/1983)